гу̏ка, f.1.das Girren der Taube, gemitus columbae [videгугут]. 2.Auswuchs am Leibe. gibbus. [cf.гута1, чврљуга, чворуга, чвор3]. 3.гука труда, злата, der Klumpen, massa.
Речник косовско-метохиског дијалекта
гу̏ка, е ж.1.лопта грнчарске земље колико је у главном доста да се из ње начини какав суд од земље; гу̏ка ма̏сла(лопта нетопљена масла). — 2.нека врста заразне болести, највише је деца добијају. Отекну жлезде с једне и друге стране испод вилица, код ушију. Народ лечи ову болест на тај начин што се „гуке“ закрсте чивитом и прилепи се модра хартија по којој је размазан жут шећер. — У В.гу̏ка ж. 2) и 3) и у RJA. gȕka ж. а) и б).Исп.гу̑нга.
Речник дубровачког говора
гу̏ка жчворуга, неки израштај на тијелу. – Од у̀да̄рца му је ско̀чила гу̏ка на гла́ви.
Речник говора Прошћења
гу̏ка, -е̄, ж. — чворуга; кила; груда, грумен, комад. — Скочила му гука на чело.