гу̏са̑р [усар, усарин] m.(у Боци) [cf.2 гуса] 1.der Räuber, latro, cf.[vide]хајдук[1]: Соколу долазе из горе гусари — Коња водим да ти га напојим, | А сокола да ме разговара, | Бритку сабљу, бојим се гусара, | А гусара око воде ладне. 2.гусари од мора, die Seeräuber, pirata.