Српски рјечник

1. гу́са, f. hyp. v. гуска (особито кад вабе гуске: гуса, гуса, гуса!).
2. гу̏са, f. vide [хајдук 1] гусар: Устан’ се, Маре душице, | Овудар гуса пролази.

Речник косовско-метохиског дијалекта

гу̑са, гӯсе̑, е ж. у дечјем језику гуска.У В. 1. гу́са ж. хипокр. од гуска.