1.гу̏ша, f.1.der Kropf der Vögel, guttur. 2.der Kropf der Menschen, struma. 3.die Kehle, jugulum: ухватио га за гушу. cf.[vide]грло[1].
2.гу́ша, f.1.гушава жена, die Kropfige, strumosa. 2.(ист.)videгушо.
Речник косовско-метохиског дијалекта
гу̑ша, гӯше̑ м. и ж.1.тако се зове уз посмех гушав човек или жена. — 2.неким гушавим људима је постала ова реч надимак: Сулиман Гу̑ша. — У В.2.гу́ша ж.