Српски рјечник

гу̏ште̑р, гу̏штера, m. (gen. pl. гуште́ра̑) 1. die Eidexe, lacerta [L. cf. гуштерица]: Кога су гује клале и гуштера се боји. 2. Ц. г.) vide зелембаћ. 3. Ц. г.) die Muskel, musculus [vide рибић 2]. 4. Ц. г.) гвожђе у ножа међу камзама.

Речник косовско-метохиског дијалекта

гу̑штер, а м.У В. гу̀ште̑р, гу̏штера м.

Речник дубровачког говора

/ гу̏штер / ме̑со о̀д гуштера једна позиција говеђег или јунећег меса.