даи̏ја, е м.јунак: Даи̏ја је он.Од тур.dajy им. 1. ујак 2. старији човек који
је био у бојевима и окршајима 3. капетан на броду, старешина. У јаничарској организацији: oǵak-dajysiбило је једно официрско звање. Од oвe речи је и kaba
dajy позната код нас као кабадаија = јунак, ратник и борац. Према томе објашњење ове речи које је дао В. код да̀хија, да̀ија м. и које је, усвојено у RJA. код dàhija м. није тачно као што није тачна ни етимологија ове речи нити објашњење да значи „ko što prisvaja“.У поменутој историји Ашик паша Заде, стр. 174, на једном месту пише:Daji Karaģa rumilinin beglerbegisi idi(храбри Караџа бејаше румелиски беглер бег).Назив даија носили су старешине јаничарске војске у Тунису и Триполису, у „Кантуну Триполи Африкане“, како су те покрајине називали стари Дубровчани.