Српски рјечник

1. дво̑ри̑ште, n. Ort, wo einst ein Hof gewesen (die Ruinen), ruinae palatii. У Поцерини, у Шабачкој нахији, има село Двориште и код њега близу зидине које се зову Милошева коњушница. Срби онуда приповиједају да су ондје били двори Милоша Обилића. Они то потврђују и другијем свједоџбама да је Милош из Поцерине, н. п. у Дворишту има један стари гроб с великијем каменом чело главе: онуда Срби говоре да је то гроб Милошеве сестре, и приповиједају да је ондје плијевила шеницу, па је убио Милош с Тројанова града (то је готово као с Герзелеза у Шорокшар, или с Банстола у намастир Ковиље) буздованом, јер је мислио да је кошута. — У Поцерини има једна ријека која се зове Нѐчаја, и близу ње поље које се зове Пусто̀поље. Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао гласоноша с Косова и нашао Милошеву мајку на тој ријеци код оваца, па јој рекао: Не чај више, Милошева мајко! | Одбиј овце у то пусто поље: | Милош ти је јуче погинуо. — И од тада је остало Пустопоље и ријека Нечаја.
2. дво̀риште, n. Хрв.) der Haushof, aula. cf. двор 2, [ обор 2, стобор, улица 1], авлија [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

Двориште, село у Врховини, сад у општини истога имена, у срезу лапском. Помиње се у ДК. 1763 и 1789 год.