Српски рјечник

о̀бор, m. 1. Einzannung für die Schweine, Ochsen, sepimentutn pro suibus. Кад су бивали тефтиши Турци су и народ затворали у оборе. 2. мјесто испред куће (било заграђено или не било), н. п. изиђе на обор, der Hof, aula, [vide 2 двориште] cf. авлија: Мети дворе, тријеби оборе. 3. in оборкнез, оборџенерао, ist es das deutsche Ober-, supremus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

обо̑р, обȍра м. и ж. двориште, авлија без обзира да ли је испред или иза куће: Ше̑та се по обȍру.У Ла̑лин обо̑р. БМ.Испу̏ди тога прȍсјака из обȍра. Но има и овако: У на̏шу обо̑р.У црквȅну обо̑р (т. ј. у црквеној порти).Ако нешто друго не значи, у Пећи забележио сам једанпут и ово: Да није стрȅснута у ȍбру? Исп. нгрч. ό όβορός avant cour.У В. и у RJA. òbor 1. м., b.

Речник дубровачког говора

о̀бор м простор око куће (у Жупи дубровачкој).Све̏ нам је ту̑ бли́зу, у о̀бору.