дѐлија,* m. (pl. gen.де̏ли̑ја̑) 1.der Leibsoldat des везир, miles praetorianus. Делије су све коњици, и имају високе црне капе коврџаке. 2.Krieger überhaupt, miles, cf.[vide]јунак[1]: Све делије у демије, а у коше жита није; Ој Бога ти, незнана делијо.
Речник косовско-метохиског дијалекта
дели̏ја, е м. прид.исп.1.јунак, неустрашив. – 2.Дели̏ја м.м. и.: Код Дели̏је из Судӣмље̑.Арап.delilпутовођ, тур. нар.deliлуд.3.Раније у тур. војсци делије су биле род лаке коњице која је обично у рату служила као претходница и путовођа пред војском. Гарда обласних управника, везира била је састављена од делија. – У В.дѐлија.
Речник говора Прошћења
дѐлија, -е̄, м. — јунак, јуначина, лијепа фигура.