дива̏нија и дива̑нија, е ж.помало непаметан, по мало диваљ: Она̏ке дива̏није о̏чи ми ви̏деле не̑су. — Немо̑ј да би̏днеш дива̑нија, но слу̏шај што ти вели̑м. — Оно кај да није човек но кај да је дива̏нија. — У В.дива́нија ж. , RJA. divа́nija м.Реч је перс.divane прид. луд, смушен, божји човек,
будала.
Речник говора Прошћења
дива́нија, -е̄, м.и ж. — луд човјек, човјек који се будаласто понаша. — Боже, оне диваније, оне будале!