дивѝна, f.(у Ц. г.)Wildheit, feritas [cf.дивљина, дивљач1]: задаје месо (н. п. од дивокозе)дивином.
Речник косовско-метохиског дијалекта
диви̏на, е ж.звериње, вук: После уда̏ри диви̏на у сто̏ку. — Они га опу̑де, те он куд ће шта ће, те уле̏го у жље̑б.БП. — У В.дивѝна ж. , RJA. 1. divìna ж. b).
Речник говора Прошћења
дивѝна, -е̄, ж. — дивљач, дивље биће. — За вука се каже дивина. Дивина ми је ноћас овцу појела.