РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ди́ка, f. (voc. ди̑ко) 1. der Stolz, gloria. 2. (у Бачк.) vide [1] дра̑го: — — — нађикала трава, | Нека ђика, покосиће дика — Дика плава, ал’ је срцу драга.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Ди̏ка, е и 2. Ди̑ка, Дӣке̑ м. и. — У В. и RJA. н.
3. ди̑ка ж. понос: Же̏н се, ди̑ко! Пећ: — Кака̏ ти је то ди̑ка сас мӣчку де̏цу да се заде̑ваш? У В. ди́ка (вок. ди̑ко) ж. У RJA. 1. díka ж.