Српски рјечник

Ди̏кла (Ди́кла) f. 1. Frauenname, nomen feminae. 2. [дикла] (зап. особито у Кршћана) vide дјевојка [1]: Што дикла навикла то невјеста не одвиче.

Речник говора Прошћења

ди̏кла, -е̄, ж.погрдан назив за дјевојку.Оне дикле, шта ради с момцима!