дјѐво̑јка, f. (voc.дје̏во̑јко, pl. gen.дјѐвоја̑ка̑) (југоз.)1.das Mädchen, puella. [cf.декла, дикла2, 2дјева, дјевица, мома1, момица2, цура]. 2.(у Дубр.)свака слушкиња, била удата или неудата, удовица или баба од шездесет година, die Magd, ancilla. [videслушкиња1].
Речник дубровачког говора
дјѐво̄јка жген. мн.дјѐвоја̄ка̄слушкиња, служавка. – Је́ле је ду̏го би́ла дјѐво̄јка у госпође Ма́ре̄.