бр̏до с гомила. – Од при̏јете̄ја̄ су до̏били бр̏до рега́ла̄. – Ѝмају бр̏до књи̑га̄ у̀ кући.
бр̏до, -а, с. — 1. назубљена направа, служи за ткање, саставни је дио натре. Зову га „женско брдо“. 2. узвишење на земљишту. — Не с́еди на то брдо, убиће те вјетар.