Српски рјечник

1. до̑, до̏ла, m. (loc. до̀лу) vide долина [1].
2. до (mit gen.) 1. bis, ad, usque; до сад; до данас; до јуче; до сјутра; зашао од куће до (zu) куће; — казаћу ти све од ријечи до (für) ријечи; — ја бих дао за то до (gegen) сто талијера; — дођи до (zu) мене. cf. vide к; — тешко до зла Бога; Јао мени до Бога! Од тог мора до зелена Лима — Благо мени до Бога милога! 2. neben, bei, pone: стани до мене ; намјести до зида . 3. außer, praeter, cf. [vide] осим: немам више до двије паре: то не зна нико до Бога; Бојиш ли се још кога до Бога. 4. н. п. то стоји до тебе, hängt von dir ab, in te situm est. cf. за [8]. 5. н. п. шта је теби до тогаwas ist dir daran gelegen? quid tua id refert? 6. н. п. није ми до пјевања, него до плача, um, прођи ме се, није ми сад до тога. 7. до душе, wohl, allerdings, equidem: до душе ја не могу рећи да није тако. 8. до Бога и до моје душе, bei Gott und meiner Seele, me hercle.

Речник дубровачког говора

/ до̏ / изр. до ко̀јӣ да̑н (о околици Дубровника се чује: до̀којӣ да̑н) ускоро, у врло блиској будућности.До ко̀јӣ да̑н ће и про̀љеће.До̀којӣ да̑н нас е̏то к ва̏ма у̏ Гра̄д.