Српски рјечник

до̀лина, f. 1. das Thal, vallis. [cf. вртача 1, 1 до, дола, 3 драга 1]. 2.  пало на долину, т. ј. доље, на земљу, auf den Boden, in terram: Скочише му очи на долину.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Доли̏на, е ж. име потеса код с. Трлабућа, општ. смрековничка.