/ до̏ба / изр. ко̀ја̄ су (ко̀је̄ је) до̏ба? питање које се најчешће поставља у вези с временом кад се нешто догодило. – Ко̀ја̄ су до̏ба би́ла ка(д) си до̀шо̄ до̏ма? – У ко̀је̄ до̏ба си ме зво̑? у̀ нека̄ до̏ба након извјесног времена, на сврху, коначно. – У̀ нека̄ до̏ба смо разу̀мјели да не̑ма̄ свр̏хе да̏ље̄ че̏кат. у̀ пријашња̄ до̏ба у вријеме које је поодавно претходило ономе у коме се говори. – У̀ пријашња̄ до̏ба није́си мо̏го̄ ви̏ђет же̏нскӯ на̀ улици иза̀ уре̄ но̏ћи.
до̏ба, непр. с. — вријеме.