до̏дола f.до̏доле, f. pl.неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола (начинила се као додола — реку дјевојци, или жени, која се много накитила по глави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; по том домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо!
ој додоле, н. п. Наша дода Бога моли, ој додо! ој
додоле! | Да удари росна киша, ој додо! ој додоле! У Србији су од прије у додоле ишле по селима наше кућевне дјевојке, а сад понајвише иду Циганке, да би што испросиле. У војводству нови свештеници забрањивали су додоле, као и краљице, али се опет могу још гдјешто видјети. cf. [чароице1], прпоруше.