Српски рјечник

1. дра̑га̑, f. adj. 1. (ст.) adj. Geliebte, amata [cf. драгана 1, 1 драго]: Драга моја, јеси л’ се удала? — Драг се драгој на водици вали. 2. [Драга] hyp. v. Драгиња.
2. Дра́га, m. (ист.) vide [2] Драго [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Дра̑га, Дра̄ге̑ ж. и.: Дра̑га На̄ти̏на.Ото̏ше код Дра̄ге̑.У В. 1. Дра̑га̑ ж. хипокор. од Драгиња.
2. Дра̑га, Дра̄ге̑ м. и.: А. Ку̏ј ти ка̄за̏о? — Б. Дра̑га Па̑рлић. — А. Е, пра̑, није и̏стина.RJA. 4. Drága м.
3. Дра̏га, е ж. 1. име села и планине на тромеђи рожајске, митровачке и новопазарске нахије.2. презиме једне муслиманске породице пореклом из тога села: Али Дра̏га.У В. 3. Дра̏га, 2.