дома̀ћин, m.der Hausvater, paterfamilias. [cf.домадар, газда1, стопанин]. Кад путник дође пред каку кућу, а не зна чија је, он виче: „о домаћине“ За здравље вашега брата домаћина(кад се напија); Весели се, кућни домаћине.
Речник косовско-метохиског дијалекта
домаћи̑н, домаћи̏на м.1.сајбија, господар од куће и свега што њој припада, то може бити каткад и мало мушко дете. — 2.који је добро кућио и скућио, стекао имање и добар глас: До̏бар је домаћи̑н. — Тако̑га домаћи̏на у ову нашу на̄и̏ју не̑ма. — 3.старешина манастира, ма којега било чина и звања он био као калуђер и духовно лице: А. Де си би̏јо? — Б. Код деви̏чкога домаћи̏на. — Тад је то би̑ло кад уби̏ше деви̏чкога домаћи̏на. — 4.некакво звање у сватовима и на свадби: Здра̏в си, домаћи̏не! — У RJA. domàćin м. а), b), с), d). — У В.дома̀ћин м.