1.дру́га, f. (pl.дру̑ге) 1.die Gefährtin, socia [cf.другарица, дружбеница, пајташица]: Празна рука, мртвој друга.Жене у разговору реку једна другој: немој, друго! јадна друго! (људи би у оваком догађају казали један другоме: брате! ). 2.нема друге, нема јој друге, ihr gewachsen, gleich, par: Ни вила јој белћи друга није.
2.дру̏га, f.дрво, као велико вретено, што жене конце препредају на њега и плетиво преду, die Zwirnspindel, fusus duplicandis filis. Вретено се обрне доље кад се преде, а друга се обрне упријеко од себе. cf. [махаљка2] [(маљка), махавица (мааница) штиља], штиљега.
Речник говора Прошћења
дру́га, -е̄, ж. — жена. — Ни вила јој по љепоти друга није. Немој, друго! Друго моја, што ме снађе.