ма̀ха̑љка [маљка] f.1.das Bret auf dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi. Махаљка је на два дрвета као коца у висину према човјеку попријеко утврђена растова потанка и с обје стране оштра дашчица у ширину с добре шаке; ко маха он узме набијену ручицу конопље или лана, па стојећи удара њоме о махаљку, те испада поздер. cf. [1ашка1], махача. 2.(по јуж. кр.)vide [2друга] штиљега.