Српски рјечник

ду́бак, ду́пка, m. 1. der Gängelwagen, machina qua stare et incedere discunt parvuli. cf. [дубац, витлић 3, стојача, стојница 2, столац 1], сталац, дубајка. 2. eine Art Kirschen, cerasi genus [prunus avium L. var.].

Речник говора јужне Србије

Дуба́к м надимак (Бујановац).

Речник дубровачког говора

ду́бак, ду́пка m (дем. од ду̑б) – У Ду̀бро̄внӣку дје̏ци ка(д) хо̏ћеју по̀че̄т хо̀дит, пје̏вају: „Ду́би ду́бак зѐленӣ!”

Речник говора Прошћења

ду́бак, -пка, м.дрвена направа, подешена да у њој мала дјеца стоје.