ду̀дук[*], m.(по јуж. кр.)свирала без писка (а она што има писак, зове се у Србијислијепа свирала), die Flöte, fistula: Ово ми је брајов дудук, | Чим дудуче за овцама.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ду̏дук, а м.не значи у овом дијалекту никакву свиралу, него нешто што не служи ничему, фиг. лењштина: Тако седи̑ по цео дан кај ду̏дук. — А што во̏ди онога ду̏дука, зар да му помо̏гне нешто! — У В. и RJA. dùduk м.Реч је турскаdüdüq, а ово постало од tüteg им. пиштаљка на којој се дувањем производи звиждање. Као прид. значи шупаљ; фиг. лак од памети, шупљоглав (човек). Кад се турски каже за некога düdüg-јут, мој дудук значи исто што и моја будала, беспосличар. Из овога је значења узето значење ове речи у овом нашем дијалекту.