ду̀кат, m. (pl. gen.ду̏ка̑та̑) der Dukaten, numus ducatus, aureus. [cf.жутица2, жућак2; губодушница].
Речник косовско-метохиског дијалекта
ду̏кат, а м.; дука̏ти м. мн.поред обичног значења: 1.а)златна пара којега било цара и државе која се употребљава за накит: Тури̏ла трӣ ни̏шке дука̏те. — Бра̏т гу кӯпи̏јо ве̏лик ду̏кат(сеферин). — Изва̏дила је ве̏лик ду̏кат те про̏дала. — 2.б)ћесарски дукат који је био до недавно у саобраћају и вредио 64 чаршиска гроша. Фиг. значи уопште злато: је ли од ду̏ката?(т. ј. је ли златно, је ли од злата).Ова реч је као контраст речи ср̑ма (т. ј. сребро). — У В.ду̀кат м. и у RJA. 1. dùkat м. а. и b.