Српски рјечник

ду̀ха̑н[*], духа́на [дуван] m. Дубр.) 1. der Tabak, Tabakpflanze, herba nicotiana [nic. tabacum L.].. 2. der Rauchtabak, nicotiana fumaria. [cf. [2] табак, тутун]. 3. духан од носа, der Schnupftabak, nicotiana sternutatoria. cf. [vide] бурмут.

Речник косовско-метохиског дијалекта

духан, а м., исп. дуа̑н. Реч је забележена у ДК. 1776 год.: Ков кѡню и дꙊхан ·а҃· грош, пак за дꙊхан ·и҃· пара, пак за дꙊхан ·і҃· пара.