Српски рјечник

1. та̀бак[*], m. 1. ein Bogen (Papier), plagula. 2. der Lederbereiter, Gerber, cerdo, coriarius. cf. [vide] кожар.
2. та̀ба̑к, таба́ка, m. Дубр.) vide духан [2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̏бак, таба̏ка и та̏бака м. 1. а) онај који се бави штављењем кожа. Реч је арап. dabbag простонар. тур. tabak им.Грч. ο҅ ταμπάκης онај што штави коже. 2. б) лист или два хартије и др.: Два̑ таба̏ка а̄рти̏је, тене̏ћке, ла̏стре, чи̑нка и сл.Це̑ле таба̏це пенџери̏је а̄рти̏је ми исце̄па̏ли де̏ца. И ова реч је арап. tabak им. плитак тањир; порција јела у гостионици; послужавник; количина од једног листа или два хартије и осталог. У В. и Br. Iv. 1. tàbak м.

Речник говора јужне Србије

Таба́к м (ар.) (тур. tabak - кожар) надимак (Врање).

Речник дубровачког говора

та̀бак м (тал. tabacco) духан, дуван.Хѐрцеговачкӣ та̀бак је ва̏зда би̏јо на ције́ни.