Српски рјечник

жи́вац, вца, m. 1. das lebendige Fleisch (Nerv), vivum (nervus): осјекао нокте до живца; дарнуо му је у живац [cf. зјеница]. 2.  живац камен, т. ј. који је из земље као изникао, па се не може помаћи. cf. [vide] станац.