Српски рјечник

ста́нац (ка̏ме̑н), нца, m. Ц. г.) који је из земље као изникао, ein fest gegründeter Stein, immotum saxum, cf. [гвозд, живац 2], становњак: Нако ови два станца камена.

Речник говора Прошћења

ста́нац, ста́нца, м.непомичан камен.