РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

живѝна, f. 1. der Krebs (Krankheit), cancer, carcinoma [cf. буба 2, гринта, жива рана]: живина га расточила! 2. мноштво људи, Menge Volks, multitudo. 3. (у војв.) кокоши, патке, гуске и ћурке, das Geflügel, Federvieh, alites domesticae. [cf. живад]. 4. (у Дубр.) vide животиња.

Речник косовско-метохиског дијалекта

живи̏на, е ж. некаква болест, реч се чује само у клетви: Живи̏на те изе̏ла! Живи̏на те уда̏рила! — Живи̏на те ка̏пала! Само жене тако куну. Исп. жеви̏на — У В. живѝна ж. 1). Исто тако тамо код речи то̀чити 4).

Речник дубровачког говора

живѝна ж (акуз. једн. живѝну и жи̏вину; ном. и акуз. живѝне и жи̏вине; ген. мн. живи́на̄) животиња уопште. – Пу̀шти ту̑ живѝну (жи̏вину) на ми́ру! – О̑н је живѝна о(д) чо̀вјека! – О̀ни жи́вӯ ко живѝне (жи̏вине).

Речник говора Прошћења

живѝна,-е, ж. — 1. перната домаћа животиња. 2. врста болести у клетви, фиг. лош карактер. — Какав је, зла га живина расточила.