Српски рјечник

живѝца, f. 1. у куђељи некаки од онијех струкова на којима расте сјеме, и који се послије не даду добро набити, него се у ређењу ваде и бацају напоље. 2. vide ледина. 3. жива обала (cf. наживичити), lebendiger Zaun, viva sepes. [cf. редина, обала 3, жива обала].