о̏бала, f.1.das Ufer, ripa [cf.бријег2, баир (баер), јалија]: Крај Мораве на обали — Истурила вода под обалу.2.eine Art Zaun, das Gehege, sepis genus. Удари се коље (све два и два један према другом), па се између коља натрпа грања којекаква и трња. cf.врзина. 3.(у Сријему)жива обала. [videживица3]. cf.наживичити.