за̀дјести, дјене̑м (дједе̑м) (cf.задјенути) v. pf.(југоз.)1.н. п. нож за појас, цвијет за капу, stecken, pono. 2.кавгу, говор, бој, т. ј. започети, anfangen, moveo. 3.кога за појас, übertreffen, supero. 4.дирнути, anrühren, angreifen, attingo [videдарнути]: ти си најприје њега задио.5.berühren, attingo: прошло му тане кроз хаљине, али му меса није задјело, cf.захватити ([заватити3) затаћи (затакнути2]) : Погоди му пуце од доламе, | Тере Раду не зађеде меса. 6.treffen, attingo, ferio, [videдесити] cf.задесити: Тако ме ненадно чудо не зађело!