зата̀ћи [затакнути], за̀такне̑м v. pf.1.н. п. нож за појас, цвијет за капу, hinter —, auf etwas stecken, praefigo: И затаче свијетло оружје. 2.berühren, attingo, cf.[vide]задјести[5]: Пресјече му на грло синџира, А б’јела му не затаче меса. 3.(у Ц. г.)beleidigen, offendo: Су чим нас је Ђурозатакао.4.(у Ц. г.)кога, зазвати на мејдан, anffordern, provoco: затакао га је.