за́лога, f.1.Verpfändung, oppigneratio: дао у залогу. [cf.залог]. 2.ein Merkblatt im Buche, signum, [videбиљешка]. 3.(у Барањи)videподлога[1](у опанку).
Речник косовско-метохиског дијалекта
за̄ло̏га, е ж.комад коже која се подмеће у опанку да затвори подеротину, врста закрпе која се не ушива: Пoту̏ријо сам за̄ло̏гу у опа̏нак да ми не ула̏зи во̏да. — У В.за́лога ж. 3).
Речник говора јужне Србије
зало́га жпарче од свињске или говеђе коже које се ставља у опанак (да покрије место где се кожа процепала)(Ратаје – Крмољ).