/ залу́ду / изр. ста̑т залу́ду ништа не радити или, ако се односи на ствар, ничему не служити. – О̑ди сто̀јӣн залу́ду, а до̏ма ме че̏ка̄ по̀со̄. – Ку̏ћа је пу̏на ства́рӣ што сто̀јӯ залу́ду.
за̏лӯду, прил. — узалуд, без наде за успјех. — Залуду му говорим.