запѝњача, f.дрво (као штапић), што жене запињу вратило (код разбоја), ein Sperrstab, Hemmstab, Hemmholz(z. B. beim Weberstuhl), retinaculum. cf.запињач.
Речник косовско-метохиског дијалекта
запиња̏ча, е ж.на разбоју штап којим се затеже пређа на вратилу: Ако те по̏тегнем сас ову̑ запиња̏чу, ви̏дећеш ти твоје о̏ро. — У В.запѝњача ж.
Речник говора Прошћења
запѝњача, -е̄, ж. — палица од око 60 цм дужине, којом ткаље запињу вратило кад ткају.