за́ћи, за̑ђе̑м (за̀шао, за̀шла) v. pf. [cf.заићи, заљести, заљећи1] 1. [а) ] hinter — gehen, eo post — [cf.заминути]: зађе за брдо; за кућу; [— б)videсјести3:] Сунце зађе за гору, | Дај ми, попе, навору. 2.коме н. п. за леђа, или испријека, umgehen, circumvenio: Док он њему испријека зађе.3.sich verirren, aberro [videзалутати]. 4.nach der Reihe gehen(z. B. von Haus zu Haus), ex ordine eo: зашао од куће до куће као водичар. 5.зашло ми за нокте, кад руке врло озебу па пошто се дође у топлину под ноктима стане здраво бољети. [cf.залазити5].
Речник говора Прошћења
за́ћи, за̑ђе̄м — 1.залутати, забасати, изгубити пут; заобићи.2.загубити се с видика. — Зађе за брдо.3.увући се у прсте (о студени). — Зашло ми за нокте.