зами́нути, за̀ми̑не̑м, v. pf.1.н. п. за брдо, за кућу, hinter — gehen, ео post —. cf.заћи[1]. 2.кога, vorbei gehen, praetereo [videпроћи1]: А сватови гору заминуше — Још озад га неки заминуше.3.vorbei sein (von der Zeit), praetereo, cf.[vide]проћи[2]; Кад десета замину година.