Српски рјечник

1. здра̏вица, f. 1. чаша што се пије у здравље, der Gesundheitstrunk, propinatio. [cf. наздравица, напивка]. 2. чутура или други какав суд пића с којим се какви гости позивају н. п. у сватове, на крсно име: Сву господу зове на светога: | Са књигама и са здравицама. 3. пиће које се с јелом путем износи пред сватове куд пролазе: Сватовима изнијели здравицу.
2. здра̀вица, f. земља која је доље под овом земљом која се одозго ради.

Речник косовско-метохиског дијалекта

здра̏вица, е ж. У В. 1 здра̏вица ж. 1), 2) и 3).1. у Вучитрну и његовој околини поред значења која су забележена код В., ова реч има још једно специјално. Тако се онамо зове оно што У В. значи реч јасе́нак, онај колач и чаша с вином што се износе испод трна, глога, ружиног шибља и остави да тамо преноћи и да виле, зли дуси дођy на гозбу коју им приређyje какав тешки болесник, који од тих бестелесних сила тражи лека својој болести. Здра̏вица се носи нарочито кад се мисли да болесник болује од на̄ме̏ре, кад се верује да је нага̏зијо.2. кад се зову сватови на свадбу иде један и носи здра̏вицу, у буклији вино. Позвани узме мало вина из буклије (карте) и позивар добија дар од позватог, његових укућана: мараму, чарапе и сл.

Речник говора Прошћења

здра̏вица, -е̄, ж.пиће за здравље; поздрав уз пиће.Дођоше пријатељи и донијеше здравицу. Стари сват је на свадби држао здравицу.