РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

зе̏ле̑н, f. 1. die Grüne, das Grüne, viriditas. 2. (у војв.) vide поврће.
зѐлен, зелѐна, о (зѐлени̑, на̑, но̑) 1. grün, viridis. 2. grün, d. i. unreif, immaturus: млад и зелен (као гушчје говно), der Gelbschnabel, imberbis: Не дајте ме, ако Бога знате! | Не дајте ме младу и зелену. 3. (у Дубр.) зелено дрво, т. ј. сирово.

Речник косовско-метохиског дијалекта

зеле̑н, зеле̏на, о прид. 1. Зеле̑н кај је̑д. — Све ча̏дар зеле̑н НСМ. — Зеле̏на дола̏ма. Прил. — 2. незрео, сиров: Ја̏буке зеле̏не. ГСуд: — Се̑но још зеле̏но. Расн. — Мла̑д и зеле̑н. Лауша. — Некад су младожењи и млади стављали на дан венчања зеле̏не ве̑нце на главу. Чује се још у заклетви: Да бо̑г да не доче̏кала зеле̏не ве̑нце! Иначе су ти венци одавно и овде замењени венцима од метала и у облику круне. — У В. зѐлен, зѐлена, о.

Речник дубровачког говора

зѐлен, ѐна, -ѐно придј. незрео (каже се за воће, али и за човјека). – Ја̏буке су јо̏ш зелѐне. – Зѐлен си ти̑ да то̑ разу̀мије̄ш.
зе̏ле̄н, зе̏лени ж лиснато поврће (купус, блитва и др.) које се куха. – Не мо̀гу ни про̀мислит ка̀ква би то̑ вѐчера би́ла бе̏(з) зелени.