Српски рјечник

зѐле̑нко, m. 1. зелен коњ, der Apfelschimmel, equi albi genus, cf. [зека], зеко, зекаљ, зекан, зекун: Коњ зеленко росну траву пасе.  [2. име топу; cf. Петраш].

Речник дубровачког говора

зѐле̄нко м мн. зѐле̄нци, ген. мн. зѐлена̄ка̄ бронзани војник (два су) који у дубровачком Звонику откуцава сате.Са̏(д) су зѐле̄нци замла́тили по́дне̄.