Српски рјечник

зи̑д, m. (loc. зи́ду) die Mauer, murus. cf. зад, [мир 5, платно 2, бедем (беден) дувар].

Речник дубровачког говора

зи̑д м вертикалне камене или од неког другог материјала наслаге које нешто преграђују или ограђују (та ријеч се у Дубровнику ријетко употребљава, иначе се каже „мир”).Испо̀(д) ска̄ла̄ је о̀рма̄р у зи́ду.Кад је не̏ко пја̏н, ре̏чӯ му: „Др̏ш се, ку̑ме, зи̑да!”