зо̑б, зо̏би, f. (loc.зо̀би) 1.der Hafer, avena [sativa L.]. cf.овас, зобови. 2.свако друго жито које се коњма даје мјесто праве зоби или овса. Турци своје коње зобе највише јечмом (и у нас се мисли да је то за коње најбоља зоб, као што се и говори: Јечам трче а ракија виче), а сељаци кукурузима. Подајте коњма зоб; јесу ли коњи зоб позобали?
Речник косовско-метохиског дијалекта
зо̑б, и м.сад у Вучитрну трице или друга каква зрнаста храна што се да стоци да поједе, а не само овас: Воло̏вима да̑вамо ре̑тко зо̑б. — У ДК. у с. Брњача 1766 год.: Писа Маꙁим шекꙊ зоби. — У В.зо̑б, зо̏би ж.