1. и, und, et: и ја, и ти, sowohl ich als du, et ego, et tu; и тамо и амо; то и зна.
2. и̑ 1. vide их. 2. vide ии. 1. и̏ узв. изражава радост, чуђење и љутњу: И̏, ви̏ди коли̏ка је ла̏сица! — И̏, што не мого̏ да гa уфа̏тим. — И̏, ве̏лика рабо̏та. — У RJA. 3. ȉ узв.
2. и̑ узв. за чуђење и изражавање негодовања: И̑, кад би ја слу̏шао сва̏кога!
3. и зам. дат. мн.: Загуља̏ли кај да и је пре̏д главу. Исп. о̑н, о̏на, о̏но.