изи́ћи, ѝзи̑ђе̑м (ѝзи̑де̑м) v. pf.1. [cf.изаћи, 1изисти] ausgehen, exeo, egredior. [cf.ижљести (изљести), ижљећи (изљећи)]. 2.ausbrechen (von einem Exantheme), erumpo: изишле красте по њему. 3.werden, existo: изишао човјек; изиђе лопов; ако изиђе калп; И на тефтер војску пребројио, Изиђе му сто иљада војске. 4.н. п. из ноћи, из зиме, überleben, superstitem esse: једва је из ноћи жив изишао; Бог зна хоће ли из зиме изићи.5.изишао из свијести, ist wahnsinnig geworden, mente capi. [videполудјети].