Српски рјечник

1. изи́сти, ѝзи̑ђе̑м (ѝзи̑де̑м), vide изићи: Мујо изист’ одиста хоћаше.
2. ѝзисти, ѝзије̑м, (зап.) vide изјести.

Речник говора Прошћења

изи́сти, изи́де̄мизићи.Не могу изисти уз то брдо.