ѝзмет, m.1.der Ausschuß (das Schlechteste), rejiculum. [cf.изметак]. 2.[*]die Bedienung, servitus: отишао на измет; чини му измет.
Речник косовско-метохиског дијалекта
и̏змет, изме̏та м.Арап.chidmet, простонародски турскиchizmet им. служба, дужност, дворба, ринтање,
аргатовање другоме за награду или без награде према положају: Пропа̏до у и̏змет и му̏ку. — Чини̑ ли ти сна̑ша и̏змет? — Ништа без изме̏та не̑ма. — У и̏змет сам би̏јо.Кл. — У В.ѝзметм.2). и у RJA. hìzmеt м.
Речник говора јужне Србије
и́змет м(ар.)(тур.hizmet)бесплатан рад на господарским (беговским) поседима; служење.„И́шло се на и́змет на бе́говске њи́ве у Ра́таје.”„Кој си па ти па да ти то́лки и́змет чи́ним?”(Врање).
Речник говора Прошћења
ѝзмет, -а м. — 1.рад, кућни посао. — Велики измет у кући чиним, морам радити и кућни и дворни посо.2.физиолошки отпадак од људи и стоке, изметак, ђубре.