ѝзјести, једе̑м (ѝзије̑м), ѝзио (ѝзјео), ѝзјела v. pf.(јуж.)1.aufessen, auffressen, devoro [cf.појести1, опухати]: изјео би масно ћебе. 2.nagen, crucio: Изједе га укор и срамота. 3.essen, comedo, cf.[vide]јести[1]: много сам изио(ich habe viel gegessen); ми смо синоћ изјели па смо онда легли.
Речник дубровачког говора
ѝзјести, ѝзједе̄н свр.1.појести. – Да̑ј ми што̏ ѝзјести, крѐпо̄ сан о̏д гла̄да.2.појести некога од драгости, најчешће дијете. – Ѝзјело би га чеја́де ко̀лико је дра̑г!